Платнене ципеле су најчешћи тип лежерне обуће; они су младалачки и са стилом, доступни су иу ниским и високим верзијама и долазе у великом броју дизајна и боја. Ципеле за чамце више се ослањају на естетику „бизнис-спорт-цасуал“ – изгледају мало зрелије од платнених ципела и такође су згодније за ношење. „Вожеће ципеле“ (које се на кинеском често називају *доудоу кие* или „ципеле са шљунчаним ђоном“) деле сличну силуету са ципелама за чамце, пошто су обе изведене из стила мокасина; кључна разлика лежи у гуменим каменчићима уграђеним у ђон - оригинални ТОД'С дизајн, на пример, садржи 133 таква гумена каменчића. Ципеле са платформом - које се на кинеском понекад називају "сунђер-торта" (*сонггао*) због сличности са дебелим ђоном који карактерише десерт; настале су на француском краљевском двору током 15. века и могу се сматрати претечом високе потпетице из 16. века.
Мрежасте ципеле имају мрежасти горњи део, који нуди одличну прозрачност и хладан осећај, а могу се израдити од различитих материјала. Ткане ципеле имају горњи део направљен од испреплетених влакана, која такође пружају одличну прозрачност. Традиционалне ципеле од тканине - као што је класични стил "старог Пекинга" - дају предност удобности и приземљеном, аутентичном осећају, што их разликује од обичне обуће од тканине. „Патике са чарапама“ обично имају плетени горњи део са отвором који пристаје као чарапа; они су популаран тренд у свету моде.
Чичак ципеле користе копче на кукице - дизајн који је настао у дечијој обући да би се олакшало причвршћивање. Ципеле "мумије", које имају слојеве материјала омотане око стопала попут мумијиних завоја, стил су који се често виђају међу појединцима који воле моду.

